|
|
Main » 2013 » December » 20 » Примордијална Традиција
5:20 PM Примордијална Традиција |
Примордијална Традиција
Од многих назива за ова појам (Перенијална филозофија, Примордијална Традиција, Агиа Софија, Дин ал-Хак, Тао, Јавидан Кирад) нашем језику је најближи онај Беле Хамваша – Баштина. Шта је дакле Баштина? То је свеприсутна, универзална метафизика, независна од простора и времена. Ову реч метафизика не треба бркати са модерним западним појмом, већ је треба схватити као (по)знање Крајње Стварности -Sciencia Sacra (опет Хамваш). Ово знање лежи у самом срцу религија и даје смисао култним радњама, обредима и симболима, али не представља саму религију која је везана за конкретан историјски период и простор. Оно око чега постоји највише недоумица јесте у вредности Традиције као јединог могућег извора духовног вођства целокупног човечанства, односно као једина алтернатива задовољењу једне од онтолошких човекових потреба – жеђ за знањем, конкретно, његовом највишем облику. Због овога се јављају два облика неразумевања појма Примордијалне Традиције. Први је дефиниција Традиције као синкретизма. Један од највећих учитеља Традиције, Рене Генон, је одбацио ову предпоставку кроз своју књигу La Thesosophisme: historie d’ pseudo-religion (Теозофија: историја једне псеудо-религије). Свако релативизирање и поравнавање вредности и мерила је потпуно страно Традицији у њеном појавном облику, јер, како нас Генон учи, Традиција нису обичаји и догме, које једино могу бити предмет синкретизма, већ истине укорењене у Крајној Стварности које се „спуштају" у историју кроз Објаву у религијама. Узрок овом погрешном мишљењу треба потразити у јефтиној толеранцији и лажно схваћеном либерализму модерног човека. Сличан узрок је и другом неразумевању који поистовећује Примордијалну Традицију са принципима екуменизма. Ова теорија је неодржива, јер екуменизам тежи остварењу светског мира уместо Божанског мира, односно „екуменизам Традиције" може бити само езотеријског карактера, будући да религијска хармонија може бити постигнута само у Небеским сферама, а не у палим, људским сферама. Сами следбеници и мислиоци Примордијалне Традиције инсистирају управо на томе да се може практиковати само једна религија, и жестоко се противе било ком облику еклектицизма и синкретизма религијских обреда. Са друге стране, проучавање других религија, односно откривање универзалних истина Традиције које леже у срцу различитих религијских форми, је данас нужност, из горе поменутих потреба за духовним орјентиром. Ово најбоље потврђује Генонов пример, који је био припадник суфијског шазилијског реда у Египту, који је специфичан у односу на друге суфи редове јер даје примат знању над праксом и техником овог реда. Сам Генон каже да ова његова конверзија нема ничег заједничког са спољашњим манифестацијама Ислама и да не имплицира његову супериорност у односу на друге религије, већ је свој дотадашњи рад уклопио у оквире тог суфијског реда због очигледне блискости у „академском" приступу у проучавању Једне Истине.  |
|
Category: текстови |
Views: 258 |
Added by: Вељанко
| Rating: 0.0/0 |
|
|