Herbarijum Emili Dikinson

Pet prikazanih listova, uredno skeniranih od strane biblioteke kojoj pripadaju (Houghton Library – Harvard College) prikazuju nam osušeno bilje, u savršenom stanju, čak i posle sto trideset godina od smrti pesnikinje.

Na blogu A . A . A već postoji serija tekstova posvećena herbarijumima odnosno svim oblicima prikazivanja cveća u umetnosti, kao i njihovog dvosmislenog, i baš zato značajnog, značenja.

Na ovaj način pridružujem i Emili Dikinson pomenutoj temi, a pominjanje herbarijuma je bitno jer sugeriše, posredno, i na svakodnevicu, podjednako koliko i na psihološki sklop osobe. U pitanju je sklonost ka fragmentaciji, ka zatvaranju, ali spovedenim metodički.

Ovaj post ima značaja i za autorku ovih redova. Ja sam jednom pokušala da oformim herbarijum ali sam završila brutalno izujedana komarcima. To je bio prvi susret, ili sam ja to tada prvi put jasno osvestila, sa drugom stranom prirode, onom koja se ne pokazuje ljupkom, iako tako izgleda.

Sve navedeno važi i za poeziju Emili Dikinson. Metodična, izrazito kratka i lakonski stroga forma podseća na zbirku „Pesme nevinosti i iskustva“ Vilijama Blejka (njihovu umetničku sličnost sam već naglašavala), ali, uprkos veličini, krije veliko značenje. Na prostoru kokošinjca smeštena je Keopsova piramida. Iluzionizam je značajan za ove umetnike.

Takođe, ljupkost, podjednako koliko i brutalnost, začudnost i naizgled nepovezivost entiteta koji tvore metafore, kojima su posebno bili skloni metafizički pesnici, oblik i zanačenje u potpunoj disparaciji – oblik kratak i sveden, značenje dovedeno do radijusa velikog praska, čine ovu pesnikinju izuzetnom. Za kraj, sledi primer:

Ideali su divno ulje
Da točkovi ne kriče –
Al kad se vrti osa životna –
Zjenica ulje poriče – (983)

Извор: “anaarpartblog“