Makedoniji preti dalja eskalacija nasilja, pa čak i građanski rat posle kog Makedonija kao država više ne bi postojala, upozoravaju analitičari nakon oružanih sukoba u Kumanovu koji su danas okončani.

Oni ističu da su sukobi koji su potresali Kumanovo rezultat višegodišnjih napora kosovskih i makedonskih Albanaca da se teritorije na Balkanu na kojima živi albansko stanovništvo ujedine u jednu državu. Sukobi policije i terorističkih grupa u Kumanovu su završeni nakon više od 24 sata. Život je izgubilo osam policajaca, dok je ranjeno više od 37, a ubijeno je 14 terorista.

Ipak, mnogi analitičari smatraju da tu nije kraj. Bivši ambasador Srbije u Parizu Dušan Bataković pre četiri godine upozoravao je na opasnost od stvaranja “prirodne Albanije”. Taj projekat je, prema njegovom mišljenju, zasnovan na ideji širenja na sve balkanske prostore na kojima žive Albanci.

- Mislim da bi naša štampa i javnost uopšte, trebalo sa mnogo više pozornosti i interesovanja da prate ovaj proces koji je već daleko odmakao, a koji suštinski ugrožava naše vitalne nacionalne interese, narušava regionalnu stabilnost i ozbiljno ugrožava krhku stabilnost na Balkanu - govorio je tadašnji ambasador Srbije u Parizu.

Skorašnji napadi - Dva odvojena napada Oslobodilačke nacionalne armije (makedonski OVK) na makedonske institucije u protekle dve nedelje (bomba ispred zgrade vlade i zauzimanje policijske stanice u Gošincu) znak su da tenzije između albanskog i makedonskog stanovništva ne jenjavaju.

- Veoma je izvesno da će Kosovo i Albanija, koji su de fakto već u jednoj vrsti zajednice, pokušati da se šire na prostore naseljene Albancima u susednim državama - rekao je Bataković i najavio da će zbog toga Srbi, ali i svi nealbanci, biti “u velikom problemu”.

Ti problemi, po svemu sudeći, upravo počinju.

Prema mišljenju Dušana Janjića iz Foruma za etničke odnose, pored oružanih sukoba u Kumanovu, koji su danas okončani, u toku je sukob između albanskih stranaka u makedonskoj vlasti i opoziciji. Oružani sukobi su, kaže Janjić za “Blic”, “pritisak naoružanih grupa na lidera vladajuće albanske stranke u Makedoniji, Demokratske unije za integraciju, Alija Ahmetija da uđu u priču o odvajanju dela Makedonije”

- Ahmetiju ipak ne odgovaraju sukobi jer on želi političko rešenje i za to je dobio podršku na nedavnom sastanku sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem - kaže Janjić.

O tome govori i saopštenje kosovskog ministarstva inostranih poslova, koje je osudilo pokušaje destabilizacije Makedonije i apelovalo na uzdržanost od nasilja u toj zemlji.

Makedonska OVK - Oslobodilačka nacionalna armija (albanski: Ushtria Çlirimtare Kombëtare - UÇK), poznata i kao makedonska OVK, teroristička je organizacija koja je napadala ciljeve u Republici Makedoniji 2001. sa ciljem da se teritorije sa većinskim albanskim stanovništvom odvoje od Makedonije i pripoje Albaniji.

Prema podacima kojima Janjić raspolaže, naoružane grupe bile su u uniformama OVK. On smatra da dalje eskalacije sukoba neće biti, jer je sve još u domenu političkog rešenja, osim ako te grupe ponovo ne napadnu policiju ili vojsku.

S druge strane, Čedomir Antić, istoričar i lider Naprednog kluba, uveren je da će sukobi sigurno eskalirati. On smatra da je Makedonija na ivici građanskog rata posle kog teško da bi mogla da opstane kao država.

- Proces koji sada eskalira traje već dve godine i rezultat je odnosa svetskih centara moći prema institucijama makedonske države, jer moramo primetiti da je sve počelo posle najave gradnje turskog toka - kaže Antić za “Blic”.

On smatra i da je dobro to što se odgovornost za situaciju ovog puta ne može svaliti na srpsku vladu, jer je očigledna konstruktivna uloga koju je ona imala u rešavanju krize u Makedoniji, ali i da je sada očigledno koliko je veliki problem ideja o formiranju velikoalbanske države.

Pivovarov: Projekat traje

Profesor Vladimir Pivovarov, bivši šef makedonske Vojne obaveštajne i kontraobaveštajne službe, upozorava da se projekat velike Albanije permanentno ispunjava dok međunarodna zajednica ćuti.

- Ovaj projekat će u sledećim etapama biti usmeren ka Srbiji, Crnoj Gori i Grčkoj, gde se već sad stvaraju preduslovi za njegovo ispunjenje. Poslednja izjava albanskog premijera Edija Rame pokazuje da on javno zagovara spajanje Kosova sa Albanijom i zabrinjavajuće je to što je reakcija međunarodne zajednice potpuno izostala - kaže Pivovarov

Извор: “http://www.balkanspress.com“