Lazanski: Nekoliko Putinovih poruka Americi

Predsednik Rusije Vladimir Putin uputio je lansiranjem svojih krstarećih raketa na pozicije Islamske države u Siriji nekoliko vrlo jasnih poruka Zapadu, a pre svega Americi.

Piše: Miroslav Lazanski

Prva poruka jeste da Bliski istok nije ekskluzivna pozornica Zapada za vojne intervencije i rušenje postojećih režima, instaliranje satelitskih vlada i demokratije zapadnog tipa. To je vreme nepovratno prošlo.

Druga je poruka da region Kaspijskog mora, osim Irana, ostaje postsovjetski prostor u svakom pogledu i da SAD to moraju da poštuju. Treća poruka zapravo je Putinov gambit u partiji šaha: on povlači pomirljive poteze, a istovremeno priprema pozornicu za sučeljavanje s Amerikom ako pomirenje ne uspe.

Jer, Vladimir Putin povlači čitav niz političkih i vojnih mera i poteza koji su istovremeno bučni i efektni, kao prasak lansiranja krstarećih projektila, ali i suptilni, što je nuđenje Amerikancima saradnje u borbi protiv Islamske države, a i kontradiktorni na prvi pogled, kao što su kontakti sa Saudijskom Arabijom.

Ali su, pre svega, svi ti potezi centralizovani. Pa na sve buduće poteze NATO-a i Amerike Rusija ima odgovor.

Naime, Velika Britanija je kao odgovor na rusku vojnu intervenciju u Siriji najavila slanje svog stalnog vojnog kontingenta u baze u Poljskoj i u baltičkim državama članicama NATO-a. Moskva je odmah najavila svoj kontrapotez.

Kakav će biti? Još u aprilu 2000. predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko je najavio sporazum sa Moskvom o stvaranju zajedničkih vojnih snaga Belorusije i Rusije na teritoriji Belorusije, a te snage trebalo bi da broje oko 300.000 vojnika.

Rusija je nedavno najavila formiranje svoje vazduhoplovne baze u Belorusiji, a pre mesec dana u Rusiji su završeni veliki vojni manevri ruske i beloruske armije, kao i vazduhoplovstva. Konkretno, odgovor Moskve na dodatno raspoređivanje snaga NATO-a u baltičkim državama i u Poljskoj biće najmanje 150.000 ruskih vojnika direktno na granicama Poljske. Tražili ste, gledajte.

Lansiranje ruskih krstarećih raketa izazvalo je jezu i konsternaciju u zapadnim prestonicama, neke zapadne vlade vidno su uznemirene, a šira javnost sada je upoznata da Rusija ima na Kaspijskom moru snažnu i vrlo modernu flotu, koja iz tog mora raketama može da gađa ciljeve daleke i nekoliko hiljada kilometara.

Ako je Rusija jasno naglasila da će pomoći svojim prijateljima, legalnim i legitimnim vladama koje je pozovu u pomoć, kao što je to učinila i vlada Bašara el Asada u Damasku, to znači da će Moskva vojno pomoći svim vladama na postsovjetskom prostoru koje budu ugrožene raznim žutim i narandžastim revolucijama.

Region Kaspijskog mora i Evroazije tu je u prvom planu i nije slučajno Vladimir Putin nedavno izjavio da ga situacija na tom području zabrinjava.

Još pre deset godina direktor programa za kaspijske studije na Harvardu Brenda Šefer je izjavila da „SAD žele da kontrolišu centralnu Aziju postavljanjem manjih i mobilnih vojnih baza na Kavkazu, umesto velikih baza u Evropi”.

Definišući Kavkaz kao raskrsnicu, Brenda Šefer je naglasila kako „dominantna sila u regionu ne bi samo kontrolisala energetske izvore u kaspijskom području, već istovremeno i Avganistan i Bliski istok, a SAD vide Kavkaz i centralnu Aziju kao jednu celinu, Kavkaz je kapija centralne Azije”.

Gospođa Šefer kaže kako „energetski izvori u tom regionu nisu samo cilj, već i sredstvo, jer infrastrukture kao što su naftovodi i gasovodi upravo su sredstva za uspostavljanje odnosa kakvi nama odgovaraju, a članstvo kavkaskih država u NATO-u deo je američke spoljne politike”. Prilično iskreno. Rusija to ne prihvata i posle toga je i došao rat u Gruziji u avgustu 2008.

Ruske rakete sa ratnih brodova u Kaspijskom moru dokaz su nove generacije superpreciznog konvencionalnog oružja. Istina te rakete mogu da nose i nuklearnu bojevu glavu. Sve do sada javnost Zapada je pričala o ruskim nepreciznim „skadovima”, koje je lansirala iračka vojska Sadama Huseina 1991, sada je svet na delu upoznao ruske krstareće rakete.

Uz novu rusku vojnu doktrinu, po kojoj je Rusija spremna da prva primeni nuklearno oružje u odbrani fundamentalnih nacionalnih interesa, rat u Siriji i rusku vojnu intervenciju treba gledati u tom kontekstu.

Putin shvata da pomirenje s Amerikom nije moguće, jer su interesi dve zemlje naprosto nespojivi. Ne samo na postsovjetskom prostoru, već i na Bliskom istoku. Pri tome Putin nastoji da dopre do tri auditorijuma.

Prvo, da na ruskoj političkoj sceni potkopa pozicije liberalnih proameričkih elemenata. Drugo, još važnije, da u Evropi ostvari osvešćivanje onih koji misle da bez SAD Evropa nije moguća, dokazujući da Vašington svojim sebičnim strateškim interesima ugrožava interese EU.

Jer Putin želi neutralnu Evropu, ili barem neutralnu Nemačku, a Putin poznaje Nemce bolje nego ikog. I najzad, Putin se obraća i američkom auditorijumu, koji u onoj meri u kojoj uopšte razume nešto iz spoljne politike ne želi povratak hladnog rata.

Raketama iz Kaspijskog mora vešto je dočarana budućnost sveta u slučaju da do američko-ruskog pomirenja ne dođe.

Извор: “Politika, VESTINET“