|
Шта је то „сублиминална манипулација” и како се управља корисницима интернета без њиховог знања
Роберт Епстејн (на слици горе), виши научни психолог на америчком Институту за бихејвиорално истраживање и технологију у Калифорнији аутор је 15 стручних књига и бивши главни уредник часописа Psychology Today, написао је овај чланак као уводник за његову нову књигу The New Mind Control.
„Интернет је изнедрио нове суптилне облике утицаја који могу да утичу на изборе и манипулишу свиме што ћемо рећи, мислити и радити”, тврди Епстејн.Током прошлог века неколико великих писаца изразило је забринутост за будућност човечанства. У књизи The Iron Heel из 1908. године амерички писац Џек Лондон износи визију света у коме шачица богатих корпоративних титана – такозвани „олигарси” – држе масе под контролом „политиком награде и казне”. Велики део човечанства тако живи у виртуелном ропству, док поједини „срећници” бивају поткупљени већим платама, које им омогућавају да живе добро, али без стварне контроле својих живота.
У књизи Ми (1924) руски писац Јевгениј Замјатин будућност ондашњег Совјетског Савеза види као државу у којој се сви људи прате путем свеприсутних надзорних уређаја. У светски познатој књизиВрли нови свет британски аутор Алдос Хаксли предвиђа савршено друштво у коме су незадовољство и агресија искорењени из човечанства путем комбинације генетског инжењеринга и психолошке контроле. Потом у роману 1984. његов сународник Џорџ Орвел 1949. године описује друштво у коме су и људске мисли под контролом. У Орвелловом свету деца су учила поједностављени облик енглеског звани „новоговор” како би се обезбедило да никад не изразе идеје које би биле опасне за постојећи друштвени поредак.
МАНИПУЛАЦИЈА „ИСПОД ПРАГА СВЕСТИ”
Како се у поменутим делима радило о фиктивним ликовима и догађајима, не би било на одмет поменути неке стварне манифестације оног што су у својим делима замишљали поменути аутори. Већина нас чула је за подсвесну манипулацију, односно манипулацију „испод прага свести”, која је по првобитној дефиницији слање кратких порука које говоре људима шта да раде, али им се приказују тако кратко да нису свесни оног што су видели или чули. Године 1957. истраживач маркетинга и психолог Џејмс Вајкари, за време приказивања филма Пикник у једном од биоскопа у Њу Џерсију, провео је један од најпознатијих експеримената ове врсте. Сваких пет секунди на платну су се појављивале речи: „Гладан?“, „Једи кокице!” и „Пиј кока-колу!”. Поруке су биле вешто скривене унутар пројекције филма, а трајале су само 0,003 секунде. Продаја кокица у том биоскопи повећала се за 57,8 одсто а кока-коле за 18,1 одсто.
Америчка Савезна комисија за комуникације 1974. године изнела је мишљење да је употреба таквих порука била „у супротности са јавним интересом”. Закони о забрани сублиминалних порука предложени су и америчком Конгресу, али никад нису донесени.
Амерички новинар Венс Пакард у свом бестселеру The Hidden Persuaders (1957) открива много већи проблем. Моћне корпорације су у сталној потрази за широким распоном различитих техника за контролирање људи без њиховог знања. Он је први описао неку врсту рада у маркетингу у којој блиско сарађују маркетиншки и стручњаци за друштвене односе, а све то како би се пронашао начин како да људи купују ствари које им нису потребне и на који начин би од првих дана требало одгајати дјецу да би касније постали добри потрошачи. Тако, на пример, умирујућа музика, коју сви слушамо кад ходамо кроз супермаркете, изазива такав ефекат да ходамо спорије и купујемо више производа, били нам они потребни или не.
Како су политичари веома брзо препознали моћ манипулације коју су почели да употребљавају маркетиншки стручњаци, почели су да се консултују с њима. Тако су политичари већ 50-тих година прошлог века почели да пазе на детаље попут одјеће, боје гласа, израза лица, шминке, фризуре итд.
До ког нивоа се развила манипулација људима уназад 60 година до данас, тешко је тачно рећи. Али сигурно је напредовала до крајњих граница, посебно ако се у обзир узму медији и напредак информационе технологије. За први пример не би било згорег узети Гугл претрагу. Гугл је постао главни извор информација у готово свим подручјима информисања углавном зато што претраживач готово тренутно даје тражене информације. Први испис информација толико је „задовољавајући” да око 50 одсто кликова корисника заврши на једном од прва два понуђена извора, а више од 90 одсто кликова заврши на једној од десет ставки приказаних на првој страници резултата. Само мањи део људи прегледа друге странице са резултатима иако их је често на хиљаде, што значи да вероватно садрже још много добрих и бољих информација од оних на првој страници претраге.
БЕЗ МОГУЋНОСТИ ИЗБОРА НИУЧЕМУ
На који начин Гугл одлучује шта ће се појавити на првој страници претраге –”пословна је тајна”. Ту долазимо до кључног питања. Фаворизује ли Гугл одређене корпорације или политичке опције? У већини земаља 90 одсто онлајн претраживања води се на Гуглу, што компанији даје енормну моћ за манипулацију, продају и изборе широм света.
Што се тиче друштвене мреже Фејсбук, постоје ли закони који забрањују селективно слање огласа било које врсте одређеним корисницима? Апсолутно не. Заправо, циљано оглашавање је један од начина на који Фејсбук зарађује новац. Манипулише ли Фејсбук на тај начин изборима? Опет је тешко рећи иако би било глупо тврдити да не долази до искориштавања „рупа у закону” пошто не постоје никакви законски оквири у том погледу који се тичу друштвених мрежа.
У једном америчком истраживању које је трајало недељу дана 689.000 корисника Фејсбука је примило различито написане вести, од којих су једне биле написане у позитивнијем, а друге у више негативном смислу. Потом су корисници прве групе у комуникацији са другим људима користили позитивније појмове, док су се корисници из друге групе у комуникацији служили са више негативних појмова. То у сваком случају показује да медијске куће до одређене мере могу намерно да манипулишу емотивним стањима, а какви резултати се постижу понављањем истих вести у негативном контексту свакодневно и кроз дуже временско раздобље, можемо само да нагађамо.
За крај, можемо закључити да претраге и друштвене мреже утичу на много више ствари од тога шта људи купују и за кога ће гласати. Оне имају утицај на мишљења, веровања, ставове и понашање корисника интернета широм света. Наравно, сва та манипулација пролази „испод прага свести”. Живимо у свету у којем неколицина high-tech компанија, понекад руку под руку са владама, прати све наше активности, контролишући све више оног што мислимо, осећамо, чинимо и говоримо.
 Технологија која нас данас окружује није више безопасна играчка. Она омогућује манипулације без преседана у људској историји, које су тренутно далеко изван досега постојећих прописа и закона. Футуристички писци с почетка прошлог века имали би се данас чему чудити, јер нису могли ни замислити до ког ће нивоа манипулација данас доћи. Ако као људи свесно занемаримо ове ствари, нећемо нашим потомцима оставити могућност избора дословно ниучему, за Global Research пише истакнути стручњак за ову област Роберт Епстејн, виши научни психолог на америчком Институту за бихејвиорално истраживање и технологију у Калифорнији.
Превео и обрадио ЛУКА РОНЧЕВИЋ
Alter Mainstream Info
Извор: “Нови Стандард“
|