Bivši šef Vojno-bezbednosne agencije Momir Stojanović vidi izjavu NATO generala Petra Pavela da Balkanu prete islamski terorizam i ruski uticaj kao najavu radikalnije politike SAD i NATO-a na ovom prostoru, nezadovoljnih sve većim prisustvom Rusije.
Foto: E. Conkić
Predsedavajući Vojnog odbora NATO-a, češki general Petr Pavel, ovih dana je iz Splita poručio da Srbija i Republika Srpska zbog sve većeg ruskog uticaja predstavljaju ozbiljnu pretnju članicama NATO-a na Balkanu koji je i dalje, smatra on, potencijalni izvor ratnih sukoba. Odmah je i dodao da NATO, naravno, mora da „odvrati protivnika i odbrani svoju članicu od bilo kakve pretnje“.
Kakvu poruku nosi ovakva izjava predsedavajućeg izrečena posle konferencije Vojnog odbora NATO-a, i to samo nekoliko dana nakon što je nemački državni ministar za Evropu Mihael Rot u Beogradu izjavio da Srbija ima nemačku podršku ako je odlučna u svojoj nameri da bude deo EU, a ne Rusije.
Najnovija izjava Pavela za nekadašnjeg šefa Vojno-bezbednosne agencije (VBA) generala Momira Stojanovića nije nimalo čudna.
„Ja je ocenjujem kao najavu radikalnije politike SAD i NATO-a na Balkanu zasnovane na nezadovoljstvu zbog sve većeg prisustva Ruske Federacije“, rekao je on za Sputnjik.
On je podsetio da SAD i zemlje Zapadne Evrope imaju neuporedivo veći broj nevladinih organizacija na koje utiču, da su vežbe koje NATO sprovodi sa našim Ministarstvom odbrane daleko brojnije nego one sa Ruskom Federacijom. Dakle, nijedan argument za izjavu kakvu je dao Pavel ne stoji. Ali je očigledno da je zbog čvršćeg stava Ruske Federacije kada je u pitanju rešavanje problema na balkanskom poluostrvu prisutna nervoza u SAD i NATO-u, zaključio je Stojanović.
Specijalni rat prema Srbiji
On smatra da stabilnosti više preti neprincipijelna politika koju NATO sprovodi već dugi niz godina prema državama Zapadnog Balkana, nego islamski terorizam i Rusija.
„Ne bi me iznenadilo da, želeći da se stvari na Balkanu iskomplikuju, SAD u perspektivi pribegnu nekim metodama specijalnog rata, poput onih kada su sami izazivali krize na prostoru Balkana, kao što je bio slučaj Račak ili Markale“, kaže Stojanović.
On smatra da bi jedan takav incident bio dovoljan da zakomplikuje već dovoljno komplikovanu situaciju u Makedoniji, BiH, na Kosovu i Metohiji. Upravo tu su prisutni najveći problemi, a nijedna od tih zemalja, pa ni Kosmet, koje oni smatraju nezavisnom, nije članica NATO. Tako da začuđuje izjava da će NATO braniti interese svojih članica na Balkanu.
Zato on izjavu Pavela doživljava kao uvod ili najavu, pa i tihu pretnju administracijama zemalja na Balkanu da se moraju slepo povinovati interesima SAD i NATO-a. Ali ga, kaže, ne čudi što je NATO general takvu izjavu dao iz Splita, iz Hrvatske, s obzirom na sve veće naoružavanje hrvatske armije, odnosno NATO snaga u toj republici.
To onda indirektno znači i otvorenu pretnju da oni mogu da destabilizuju najpre stanje u BiH, s obzirom na najavljeni referendum i na to da se Dejtonski mirovni sporazum klima. To je s jedne strane pretnja, a s druge strane odvraćanje Srbije od planova da našu vojsku napokon opremi savremenijim sredstvima ratne tehnike, o čemu pregovara sa Ruskom Federacijom, smatra on.
Balkanu preti opasnost od rata
Na pitanje da li je to još jedan od pritiska koji su, kako se navodi, gotovo svakodnevni, da se Srbija opredeli između NATO-a i Zapada i Rusije, bivši šef VBA odgovara potvrdno.
„Amerikanci bi voleli kada bi svim zemljama u svetu mogli da prodaju svoje naoružanje jer oni imaju ekskluzivno pravo na pravdu, istinu, profit. Živimo u svetu u kome su međunarodno pravo i pravda pogaženi, u kome ne postoje principi humanosti i solidarnosti, i Srbija kao mala zemlja mora da balansira između interesa velikih“, naglasio je Stojanović.
Na pitanje da li je realna mogućnost ograničenog sukoba sa Srbijom koja, prema Pavelovom mišljenju, zbog navodnog širenja ruskog uticaja preti miru na Balkanu, general u penziji konstatuje da kada na tako malom prostoru kakav je bivša SFRJ imate brojne probleme latentno preti opasnost od oružanih sukoba. Daleko smo od stabilnosti na prostoru Zapadnog Balkana. Tu nestabilnost su tokom devedesetih godina moćne države međunarodne zajednice kreirale, kao i rešenja kakvo je bilo i raspad SFRJ i nerešavanje brojnih nacionalnih pitanja, naglasio je Stojanović.
„Balkanu, po mojoj proceni, i dalje preti opasnost od mogućih oružanih sukoba“, upozorio je on. Podsećajući na probleme u Makedoniji, na KiM i u BiH, on je objasnio da sa toliko nerešenih i otvorenih problema oni koji ne misle dobro Balkanu mogu stalno da manipulišu. Zato, kaže, uvek postoji opasnost da se situacija radikalizuje i da se pretvori u direktne oružane sukobe.
On je upozorio da je dezintegracija bivše SFRJ završena, ali Srbije nije. Interesi mnogih zemalja, vodećih zemalja EU, SAD, pa i interesi Ruske Federacije se prelamaju na Balkanu, tako da, nažalost, sudbina balkanskih naroda nije u njihovim rukama, pogotovo ne kada je u pitanju trajan mir i stabilnost, smatra Stojanović.
„Mislim da će, kada je u pitanju Srbija, potencijalno biti stalna latentna opasnost u raškoj oblasti, na jugu centralne Srbije, a bogami, bojim se da bi i Vojvodina u budućnosti mogla da bude jedno od žarišta. Mada vidim da je u poslednje vreme Vlada Srbije napravila iskorak ka zaustavljanju separatističkih ideja u Vojvodini. Tako da, ako me pitate da li je ideja i nečiji cilj da Srbiju svede na Beogradski pašaluk, kažem da“, zaključio je Stojanović.
Извор: “Web-tribune.com“
|
