Како следи из саопштења пре свега кипарске штампе, министри одбране РФ и Републике Кипар – Сергеј Шојгу и Фотис Фотиу, преговарали су последњих 9 месеци. Резултат преговора је постала одлука кабинета министара Кипра да у случају потребе пружи на располагање руским војним бродовима и авионима луку Лимасол и базу Андреас Папандреу. Како је објаснио Фотис Фотиу, овај корак је сведочанство јачања сарадње између Москве и Никозије. При томе министар одбране је подвукао да ће Русија користити авиобазу и луку искључиво за ванредне случајеве и за хуманитарне мисије. Руској војсци неће бити дозвољено да користи лучка и аеродромска складишта.
Без обзира на то што дати споразум пружа руском ратном ваздухопловству и ратној морнарици врло ограничене могућности и још чак није потписан, неки аналитичари су га већ оценили као ефекат примене благих дипломатских метода од стране Москве. Другим речима, Русија користи у погледу Кипра чувену благу силу за формирање војног полигона на острву. У читавој тој ситауцији очигледно су приметни трагови ризичне аватуре коју су заједно започеле Никозија и Москва, тврди Борис Калноки у свом чланку на страницама утицајног немачког листа Ди Велт.
Међутим током читавог постсојветског периода Русију и Кипар везују прилично стабилни партнерски односи на дипломатском попришту, у сфери економије и линијом војно-техничке сарадње.
А када је Кипар подлегао удару европске кризе, Москва је била спремна да Никозији издвоји кредит.
У том контексту не чуди што је Русија тражила од Кипра да пружи могућност коришћења његових база ако буде потребно, констатује директор Центра за анализу стратегија и технологија Руслан Пухов.
Највероватније реч је о томе да тамо могу да слећу руски војни транспортни авиони, који некада возе хуманитарну помоћ, на пример. Јасно је да се такви договори многим непријатељима Русије не допадају као и онима који не би хтели да Кипар спроводи независнију спољну и одбрамбену политику. Као што се зна, Кипар није члан НАТО-а, али је члан ЕУ. ЕУ има неку заједничку политку, зато је сасвим могуће да ће га притиснути Брисел, као он не би са нама сарађивао.
Принципијални договор између Никозије и Москве о луци Лимасол и авиобази Андреас Папандреу у извесној мери пробој је, али пробој за сада чисто дипломатски, сматра војни експерт Владислав Шуригин.
Са тачке гледишта војне сврсисходности то за сада још није онај договор који би, рецимо, давао Русији аеродром као одскочну даску на Кипру. Овде једноставно постоји нијанса, која, наравно, веома брине НАТО. Кипар није земља која је чланица НАТО-а и фактички у том случају он је слободан у избору савезника и значи у пружању повластица својим савезницима. И такав благ корак у страну Русије, наравно, шокантан је. Ако се заиста одједном на Кипру појави руска база у перспективи, то ће бити огромна штета потенцијалу НАТО-а у том региону.
Према речима Владислава Шуригина, главни проблем наше војно-поморске групације овде је одсуство праве ваздухопловне подршке. Кипар је фактички непотопиви носач авиона. Појава у центру Средоземног мора базе одакле може да делује руска авијација и у много мањем округу може да буде пребачено неколико десетина авиона, битно мења баланс снага у региону. И наравно то не може да не напреже НАТО.
По свему судећи, стварање праве базе ратне морнарице и ваздухопловства на Кипру за Русију ако је уопште реално, то је ствар далеке будућности.
(Глас Русије)
