Кишињеву, који је желео да нађе у руским ТВ каналима опасне за себе информације, ипак би вредело да проучи ситуацију у самој земљи, мада после опширног социолошког анкетирања ни то не мора. Оно је све показало. Више од 60% становништва иступа за прикључење Царинској Унији. То подсећа на историјски максимум. Током последњих неколико година у републици је однос проруског и прозападног првенства био на рубу паритета са малом предношћу у корист традиционалних веза. Међутим, још никада није била њихова скоро двострука предност у односу на европски правац. И то, подићи ниво симпатија према њему није помогла ни одлука Брисела да од 28. априла укине за грађане Молдавије визни режим. Висока вероватноћа већ у јесен потписати с ЕУ Споразум о асоцијацији и зони слободне трговине, изгледа, имала је обратни ефекат, те само повећала еврофугалне тенденције.

При томе за јединствени економски простор с Русијом иступају не само територије стабилне тежње. Основни добављач процената је, природно, Гагаузија, која је имала скоро апсолутни резултат на фебруарском референдуму. И северна престоница Молдавије – рускојезични Бељци, спремни су за три четвртине да подрже учлањивање у Царинску Унију. Поред њих је порасло интересовање према њој и у местима, која је владајућа коалиција сматрала за своја. Чак ни у Кишиневу они, који желе зближавање с ЕУ, нису у већини. Карактеристично је да је у доба комуниста, који су иначе увели у државни промет европерспективу, тежња за њом била чак већа. Можда зато, што грађани нису могли да тачно замисле шта је то? Било како било, управо од доласка на власт прозападне алијансе је заинтересованост за евроблизост почела да опада. Можда се Брисел узалуд залаже за ту алијансу. Требало би да пажљивије прати комунисте. Данас, 6 месеци пре парламентарних избора, они користе идеју Царинске Уније као алтернативу не евроинтеграцији, него чиновницима, који су је дискредитовали. И у Молдавији не искључују да вративши власт уз помоћ проруских теза, комунисти би могли да их елиминишу помоћу многих праваца, ако су слабо научили тужно искуство Јануковича. Што се тиче интеграционих предности молдавских грађана, они демонстрирају веома интересантну динамику. Што је ближа постајала Европа, то су мање биле наде, повезане с њом. Можда зато, што они нису нашли своје место у њој, али су схватили да је европски рај, куда су их вукли читаво време, фатаморгана, лепо место, пружено нам у халуцинацијама. Све, што преостаје властима, да доведу земљу у пуну изнемоглост да не би имала жеље, ни снаге да пузи у супротну страну.

(Глас Русије)

2 мај 2014

опширније: http://serbian.ruvr.ru/2014_04_27/Gradani-Moldavije-za-integraciju-s-Rusijom-1808/