Важно је приметити да су резултати овог заседања мање интересантни од саме чињенице да је оно уопште одржано. Ево једног примера - сусрет је требало да буде одржан пре неколико месеци, али је био одложен, с обзиром да се приближавао други круг локалних избора на Косову. Опозиција се уплашила могуће кампање коју су могле водити тадашње власти и чак запретила могућим довођењем свог политичког адута - бившег премијера Албаније, Салије Берише.
Како год да се сагледава ситуација, тек, заседање је било одржано два месеца касније. Наши данашњи саговорници су Живојин Ракочевић - књижевник и публициста из Грачанице, добитник награде Милан Пантић за истраживачко новинарство и Азем Власи - некадашњи високи државни и партијски функционер у СФРЈ, данас адвокат и саветник многих косовских политичара.
Како тумачите одржавање заједничке седнице влада, имајући у виду изјаву појединих са Косова који ову седницу називају „првом седницом Владе Велике Албаније", као и чињеницу да је заседање одржано у истој кући где је било одржано и формирање „Призренске лиге".
Ракочевић: Идеја велике Албаније је толико укорењена у албанском национализму, да јој је сада потребно само повремено симболичко оживљавање, као идеолошко покриће. Подсетићу вас да су централне манифестације стогодишњице формирања Албаније одржане, пре нешто више од годину дана, у Приштини, Скопљу и Тирани. Та порука је имала за циљ да каже: ми смо фактички уједињени. Одлучено је да уједињене албанске територије постану реалност на терену и да се та реалност само, у једном историјском тренутку, формално призна. Идеја велике Албаније се врло успешно прилагођава савременим политичким кретањима, интересима великих сила и променама на терену .
Власи: Одржавање заједничких седница влада ових земаља у региону, почиње да бива устаљена пракса. Колико ја знам, једну такву седницу је имала влада Србије и влада Македоније, потом влада Србије и Републике Српске, иако је Српска ентитет, а не држава. Тако да то постаје једна устаљена пракса, а не некаква посебност. Одржавање заједничке седнице влада Косова и Албаније је разумљиво јер између две државе постоји у многим областима веома тесна сарадња. Наш премијер (Тачи) је предложио да се одржи и заједничка седница влада Републике Србије и Републике Косово. Дакле, то постаје један вид праксе.
Обзиром на врло деликатан тренутак, како да се Срби убудуће не плаше за територијални интегритет своје домовине, ако се има у виду да су премијери Албаније и Косова расправљали о стању у општинама које припадају Србији?
Ракочевић: Страх од таквих разорних и за нас фаталних идеја је део нашег живота. Срби се не плаше само за интегритет, него и за голи опстанак. Погледајте како су прошли сви они који нису Албанци у држави Албанији, питајте шта се догодило са Македонцима у западној Македонији . У том истом Призрену сад живи 14 Срба, у Приштини око 30. Шта да говорите после овога? Шта да говорите о нашим срушеним црквама и манаститрима, а прошло је петнаесет година од сукоба?
Власи: Нећу да будем циничан, али ако се Срби плаше велике Албаније, онда почиње овде у регији да преовладава „равнотежа страха", јер сви у регији не само да смо се плашили, већ смо и много пропатили пре 20-так година у овим ратовима, који су били највише покушај Србије да на рушевинама дотадашње Југославије успостави велику Србију. А то што је поменута Прешевска долина и да се помогне Албанцима, ту нема разлога разлога да се Србија плаши, јер Србија свакодневно разговара о помоћи неким општинама на Косову, где живи већинско српско становништво и ми се овде уопште не плашимо да иза тога може да се крије нека опасност од Србије. Напротив, драго нам је да Србија може што више да помогне овим општинама и српском становништву. Мислим да би исто тако требало да буде драго и Србији ако ми - било Косово, било Албанија ишта можемо да помогнемо људима који живе у Прешевској долини.