„Нова Призренска лига"- равнотежа страха или обични политички маркетинг?
Призренска лига настаје у тренутку када се Отоманска имаперија труди да територије на којима су живели Албанци, не припадну Србији или Црној Гори, а потом и да уједини све Албанце који су живели на територији Османког царства. Како тумачите речи шефа турске дипломатије Ахмета Давутоглу, који је рекао да се Анкара неће извинити Србији због изјаве премијера Реџепа Ердогана, „Турска је Косово и Косово је Турска".
Ракочевић: Турска је потрошила много енергије да уђе у Европску унију. Пошто то није извесно решење, постоје очекивања да јој се у некаквом виду старатељства, утицаја и интересне зоне, преда до бесмисла дефрагментисани Балкан. Преплављени смо турским серијама, турским производима, турским лековима... Како да се извини неко ко је моћан, ко дели суверенитет на Балкану, то се ретко дешава... То што су Турци на Косову јако лоше прошли управо под Тачијевом влашћу, то што им је укинуто право на језик, право које су имали на нивоу српске покрајине, што одлазе и нестају, Ердогана мало занима јер он има пред собом веће циљеве.
Власи: Не знам зашто би се Турска извинила Србији, јер турски премијер није рекао да је „Србија –Турска, а Турска- Србија". Што се тиче Призренске лиге, није се ту радило ни о каквом покушају, нити милосрђу Турске да заокружи албанске територије. То је био покрет Албанаца за ослобођење од турске власти. Такав покрет у том периоду су имали и други народи на Балкану. Зато је време Призренске лиге наш веома значајан историјски догађај. Што се тиче сада ове реалности, ми опет због односа великих сила у Европи имамо и границе ту где имамо и државе ту где имамо. И ако хоћете, историјски право речено, ни једна држава на Балкану није сама створила своју државу, него су у томе одиграле велику улогу европске силе. Сада су те исте силе рекле: „Албанци неће имати једну заједничку државу, јер питање етничког уједињења отвара многе проблеме, као Пандорину кутију".
Дали се речи Тачија: „И грађани Косова и Албаније, и они у Тетову, Прешеву, Улцињу и у дијаспори нестрпљиво су очекивали овај заједнички састанак" – могу окарактерисати као претензије ка територијама Црне Горе и Македоније? Мада, Тачијеви политички противници сматрају да је реч о класичном маркетингу и да Албанци неће имати веће користи од састанка у Призрену...
Ракочевић: Постоји неколико разлога због којих Тачи тако говори. Први и најшири је онај којим жели да потврди оно што је албански етнос програбио за себе и у чему је он лично учествовао. Други разлог је тај што је управо Тачи са својим кланом потрошио идеју о слободи у којој су Албанци требали да живе на Косову. Те слободе нема јер им је он наметнуо тоталитаризам своје елите и својих вредности. Трећи разлог је то што се Косово економски налази пред колапсом и на инфузији својих западних савезника. Да би се спречио хаос у ту инфузију се у огромним количинама убацује национализам и идеја велике Албаније. Нема посла, нема струје, нема воде, нема будућности. Због чега, пита се обичан Албанац на Косову. Говоре им да је то због тога што нисмо заједно, што им не дају да се уједине и тако реше све проблеме.
Власи: Не, не треба извлачити велике закључке од таквих или сличних речи. Овде, и међу самим Албанцима има мишљења да је ту мало било и политичког маркетинга. А заправо сама суштина је да су потписани неки споразуми: у неколико области су договорени конкретни облици сарадње и на томе би требало поставити тачку. Јер било је речи око енергетског система, око неких других практичних ствари, а ако је било фолколора и патетике - то није оно што је доминирало. А тај маркетинг или фолклор немају некакву политичку тежину.
Истини за вољу и Србија одржава састанке са челницима Републике Српске, као и српске мањине из Хрватске...
Ракочевић: То се не може поредити. Срби су остали у републикама СФРЈ после њеног распада. Истини за вољу, Србија никада није формирала ни једну фашистичку творевину у којој су (били) уједињени сви Срби, као што је то, на пример, случај са Великом Албанијом током Другог светског рата. Када су Срби желели да направе заједничку државу јужних Словена, онда је то била већинска жеља и осталих народа, искључујући оне који су подржавали губитнике у Првом светском рату и фашисте у Другом светском рату.
Власи: Паралела се не може правити, јер Република Српска је ентитет у оквиру државе БиХ. Срби су мањина у Хрватској. Овде је реч дакле о заједничким седницама влада држава и у том контексту, верујте ми, многи Албанци волели би да виде да се таква пракса почне развијати и између Србије и Косова. Ту Србија има проблем, јер она и даље касни у томе да схвати да је Косово држава. Дакле, питање тих седница влада држава у региону постаје пракса. А ако ме питате за лични став - не мислим да то стварно нешто посебно доприноси јачању односа и поверења међу овим државама. Путеви, канали сарадње између држава у регији морају да буду перманентни, стално отворени за сарадња да буде садржајна, а не манифестативна и парадна.
(Глас Русије)
21 јануари 2014