Последњих дана гледамо како су се дланови становника Федерације БиХ, ако користимо терминологију совјетског рокера-бунтовника Виктора Цоја, претворили у песнице. Ви нас Лагумџијом, ми вам каменом – гласи један од транспарената са којима су гомиле незадовољних излазиле на улице градова и палиле административне зграде. Захтеви су свуда исти – нова власт која, како желе да верују становници земље, слуша балканске јаднике, уморне од две деценије беде.
Проблем је очигледан: када би се велики Николај Гогољ латио да опише државни систем БиХ, његово поређење чиновника са ескадроном мува које лете на комаде шећера било би на месту. Становници су незадовољни тоталном незапосленошћу, сложеним системом као таквим, партократијом и политичком геронтократијом (тачније узрастом управо у политици, а не биолошким). Поједини медији спремни су да окриве за то што је Босна таква каква је било кога: старију генерацију, оне који су ћутали и трпели, националисте свих боја, али само не творца. Бојари могу да буду лоши, Цар не. Њему вероватно једноставно нису казали.
А шта ако су становници Федерације који мешају имена политичара БиХ са псовкама производ ЕУ, чије "срећно чедо” земља у њеном савременом стању и јесте? Ово је недавно поменуо у свом чланку украјински политиколог, директор Центра за евроазијска истраживања Владимир Корнилов: све време свог постојања Босна и Херцеговина се налазила под фактичком спољном управом ЕУ, при томе њени економски показатељи постају све гори.
Са господином Корниловом смо разговарали о томе како су Украјинци нашли истомишљенике у Босни, како тражи послодавца господин Срђа Поповић, и коначно неће ли се босанска песница претворити у добро знан по Србији, Украјини и другим земљама симбол Отпора.
Премијер Хрватске Милановић после посете Мостару у суштини је прекорео ЕУ за спорост у доношењу одлуке за Босну. Ако Брисел да Сарајеву шансу, шта ће то према вашем мишљењу изменити?
Ми видимо да земље као што су Румунија и Бугарска одавно су у ЕУ, и то није решило проблеме, напротив, погрошало их је: ниво корупције расте, људи беже, посебно после 1. јануара, када су укинута ограничења за запошљавање за становнике ових земаља у ЕУ. Са БиХ ситауција неће бити другачија, а можда ће бити и гора. ЕУ управља овом земљом последњих година и ништа добро то није донело. Не мислим да неко озбиљно разматра перспективу ступања БиХ у ЕУ у скорије време, зато што ће то бити главобоља за ЕУ.
