I pitate se šta tu nije u redu, ako je to dobro za ljude koji veruju da je to u redu. Neki Hrvati hoće, na primer, da postanu Nemci i da imaju nemački životni standard i zakone, a da po malo govore i hrvatski ako im Nemci to dozvole, Srbi bi da postanu američka 53 država, loču jeftino pivo i jedu hamburgere i gledaju rijaliti dok bučno navijaju. U tome za njih prodane duše nema ničeg lošeg, na prvi pogled. Nije svaki narod u stanju da sačuva svoj identitet, mnogi narodi su se kroz istoriju civilizacije utopili u veće narode, silom ili milom. Uglavnom silom, malo je ko hteo milom da izgubi svoj identitet, nekako je ljudima bitno da znaju ko su i odakle su.
Nije loše izgubiti identitet za mediokritete, jer su oni i onako skloni prilagodjavanju. I nestajanju, jer Bog ne voli strašljivce i slabe, jer ako se u manjim stvarima kao što je ime i prezime, poreklo i koreni, čovek plaši, kako li će se tek plašiti da uradi veće duhovne stvari. Kako da se čovek približi Bogu, kako da spase svoju dušu, kako da se izbori sa grehom u sebi ako ako nema hrabrosti, ako nema sebe.
Bog ne voli kukavice.
Zato je Bog nagradio narode koji su imali hrabrosti da očuvaju svoje ime, nagradio ih je da traju kroz vekove.
Š.V.