Narod je kriv za bosansko proleće kada mu vreme nije
U svakom slučaju narod je izazvao dešavanje, narod protestuje i pravi belaj. Znači, narod je kriv. Mislim, ne može se biti prav a da istovremeno šenlučiš i pališ državne institucije. Neko će reći, da to nije narod, nego mangupi u narodu, oni sitni kriminalci koji koriste priliku za pljačku i štetu. Ajvani i šejtani. I to je tačno, ali je i tačno da je narod kada je izlazio na ulice, mogao da pretpostavi da medju njima ima huligana i palikuća. A mogao je i da ih na vreme zaustavi, da je bio hrabar i da je hteo. Ali narodna je pamet uvek retrogradna, narod se uvek kasno doseti, pa se naknadno kaje, godinama i decenijama natenane.
Narod je kriv. Ali ima olakšavajuća okolnost za krivično delo, ta krivica ima opravdanje. Olakšavajuća okolonost za narod je da je on osiromašio, da je bedan, ubijen u pojam, da nema perspektivu i da su ga svi zajahali. Tako da je gnev naroda pravedan. Ipak, ne u potpunosti, jer je narod do sada imao prilike da vidi sa kim ima posla i da te sa kojima ima posla, na vreme potera i otera. Medjutim, on to nije uradio. Narod je pravio dilove sa tim likovima protiv kojih sada protestuje, dao im je mandat na izborima, više od 15 godina ih gleda i sluša. I ćuti. A ćutanje je odobravanje.
Narod iako se oseća prevarenim, ne može da se žali, jer je sve radjeno po zakonu, kako kažu političari. A pitanje je koliko je narod prevaren a koliko je svesno birao te i takve da mu budu lideri, jer političke partije nisu same sebe izabrale, već neki glasači iz tog istog naroda.
Bosanski političari su krivci za bosance na barikadama
Da, političari bosanski su svakako grešni, krivi su. Nesumnjivo su krivi. I sami to priznaju, kažu da je narod u pravu, da su oni grešni i da će da odu, ako narod to baš hoće. Ako ne može drugačije. Ali će i da se vrate, da ne brinemo, samo da frka prodje, to možete pročitati izmedju redova onoga što govore.
Inače, bosanski političari su posebna sorta, svojstvena Bosni. Jer, kod njih se radi o porodičnim partijama. Zadnjih par vekova su porodice vladale Bosnom, i taj manir se nastavlja i dalje. Ti skriveni begovi su bili odlučujuća sila i za vreme komunista, a i sada kada je u Bosni stvoreno od države nešto što se i ne zna šta je, nazvao bih to demokratski fundamentalizam porodičnih klanova.
Problem bosanaca koji imaju sa svim tim vladajućim porodicama je što ih te porodice i njihovi politički lideri stalno plaše i zamajavaju da će neko da ih porobi, ojadi i opljačka, a da ih samo oni čuvaju od svih, pa i od samih sebe. I narod veruje, pa glasa za porodične firme koje se bave politikom i vladaju Bosnom.
Bosanski političari nemaju nikakve olakšavajuće okolnosti u ovom slučaju. Krivi su skroz.