Jer, žene ne čitaju ženske magazine da bi rešile svoje probleme, već da bi se zabavile. One odavno instiktivno znaju da u tim magazinima sa šarenim slikama i afirmativnim rečenicama nema ničeg istinitog, ali ima zabavnog. Da je istinito išta od toga što im se na tim šarenim stranama ženskih magazina od samozvanih gurua i lajfkouča servira i savetuje, naše drage žene ne bi iznova tražile svoj put do sreće. Jednom bi zgrabile tu čudesnu sreću i ljubomorno je čuvale. Medjutim, znaju one da svi ti životni učitelji koji im propagiraju sreću, zdravlje, lepotu i vitku liniju, nisu ništa od toga o čemu govore. Obično su to ljudi glagoljivi i zanimljivi, zabavni i inspirativni, ali samoživi i samozaljubljeni, koji žive sami ili možda makar sa nekim kućnim ljubimcem u svom svetu samodopadljivosti, duboko duhovno izmešteni, koji nemaju ni porodicu a ni svrhu postojanja, ali pričaju lepe priče. Zabavne priče o čudima za koja ne treba puno napora.
A zabava leči od dosadnog života bez čuda. Makar nakratko. Zato žene vole ženske časopise. Jer pričaju priče u kojima učestvuješ samo do granice svog komfora.
Š.V.
Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.
I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.
2 I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.
3 I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.
4 I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;
5 A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.
6 I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.
7 A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.
8 A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.
9 Ko ima uši da čuje neka čuje.
(Башта Балкана)
22 февруари 2014